U subotu, 16. maja, probudila nas je kišica. Nije nam pokvarila raspoloženje i radosni smo krenuli ujutru na ekskurziju, u Beograd.
Isto vreme nas je dočekalo i u glavnom gradu, pa smo brzo ušli u Muzej iluzija i avantura je počela! Igra ogledala, svetla i senke, optičke varke- ništa nije onako kako nam se čini, naučili smo.
U Hramu Svetog Save predavanje i razgovor sa đakonom su brzo prošli. Naučili smo da u mozaiku ima oko 50 miliona kvadratića i prirodnog kamena, da je površina mozaika ispod kupole oko 15 000 kvadratnih metara, što ga čini najvećim pravoslavnim hramom u Evropi.
Spomenik Neznanom junaku je bio sledeći na našoj maršruti, ali većini učenika najjači utisak je ostavio Avalski toranj. Njegova visina je 204 metra, a mi smo posmatrali Beograd i okolinu sa 122 metra, kao da smo se popeli na 41. sprat! Iako je jako duvao vetar na toj visini, posmatrali smo kroz panoramski durbin Dunav, Beograd, Šumadiju, Vojvodinu.
Kišica nas je dočekala na početku šetnje Kalemegdanom, ali uspeli smo da vidimo ušće Save u Dunav kao i Pobednika. Za neki sledeći put je ostala šetnja Knez Mihailovom.
Iako smo mnogo šetali, iako smo bili umorni, put do Kikinde je bio kratak jer je u autobusima i dalje bilo veselo, bučno, puno smeha- kako i treba da bude na ekskurzijama.
